Disi

 

Kad planiras brak sa njim a on se zaboravi, pa u medjuvremenu nadje drugu-disi

Kad jasno cujes ne volim te vise – disi

Kad 34 godine pokusavas da sprecis da se tvoji razvedu i oni ti saopste da je najbolje da ne zive vise zajedno i da je to trebalo da urade odavno- disi

Kad moras obaviti razgovor sa tatom za koji nikad neces biti dovoljano odrasla-disi

Kad mamu moras razumeti kao zena- disi

Kad biras namestaj- disi

Kad hoces da pozoves i shvatis da vise nema poente- disi

Kad kuma ode za Kuvajt- disi

Kada se umesto na jedno DA moras navici na milion NE-disi

Kad ti kazu da bajka ne postoji, a ti od bajke satkana-disi

**************************************************

 

Selim se. Stres je osamostaliti se i ziveti sam, kazu da samoca menja ljude, ja kazem da ili je gledas kao slobodu ili kao zatvor. Ja svesno biram slobodu.

Mozda ce mi Zemun pomoci da se radujem nekim sitnicama koje sam izgubila na trnovitom putu ka svojoj bajci.

 

Advertisements

Deset

– Trudna sam.
– Trudna si?
– Da.
– I, tek tako mi to kažeš?
– A, kako da ti kažem?
– Ne znam, lepše.
– Da li može lepše od „trudna sam”?
– Nisam o tome razmišljao.
– O čemu si uopšte razmišljao, u vezi mene, u vezi nas?
– O detetu svakako nisam.
– Nisi?
– Ne.
– Ja ću je roditi. Ćerku.
– Ćerku?
– Da.
– Znaš da je devojčica.
– Znam.
– Kako?
– Rekao si da bi želeo da imamo sina. Sada, kada sam ti rekla da sam trudna, posle tvoje reakcije – znam da je žensko.
– Stvarno ćeš je roditi?
– Naravno.
– I ako nisam spreman?
– Ti nikada nećeš biti spreman. Koliko smo godina zajedno?
– Devet.
– Deset.
– Dobro, deset.

***

– Filipe, ljubavi, srećan ti rođendan!
– Najzad sam ga dočekao.
– Šta dušo, rođendan?
– Da, deseti.
– Zašto ti je baš deseti važan?
– Prvi dvocifreni.
– Zato ti je važan?
– Da, sada sam veliki.
– Dođi da te poljubim deset puta.
– I znaš šta?
– Šta, Filipe?
– Baš me briga što nemam tatu.

***

– Trudna sam.
– Trudna si?
– Da.
– I, tek tako mi to kažeš?
– A, kako da ti kažem?
– Ne znam, lepše.
– Da li može lepše od „trudna sam”?
– Nisam o tome razmišljao.
– O čemu si uopšte razmišljao, u vezi mene, u vezi nas?
– O detetu svakako nisam.
– Nisi?
– Ne.
– Ja ću je roditi. Ćerku.
– Ćerku?
– Da.
– Znaš da je devojčica.
– Znam.
– Kako?
– Rekao si da bi želeo da imamo sina. Sada, kada sam ti rekla da sam trudna, posle tvoje reakcije – znam da je žensko.
– Stvarno ćeš je roditi?
– Naravno.
– I ako nisam spreman?
– Ti nikada nećeš biti spreman. Koliko smo godina zajedno?
– Devet.
– Deset, Filipe, deset.

GS, iz buduće zbirke priča “Slučaj Danil Harms”

Zabranjeno je

 

Zabranjeno je plakati bez pouke,
probuditi se, a ne znati što sa sobom,
bojati se vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smijati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog straha,
snove ne pretvoriti u stvarnost.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati sačuvati uspomene,
i zvati ih samo onda
kad su ti potrebni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati drugu osobu da bi te pamtili,
i zaboraviti one kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne činiti stvari za samoga sebe,
bojati se života i obaveza,
ne živjeti svaki dan kao da ti je posljednji.

Zabranjeno je otjerati nekog s kim se nisi pomirio,
zaboraviti njegove oči, osmijeh, sve…
zato što je on nastavio svojim putem.

Zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zamijeniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge,
misliti da je njihov život vredniji od tvog,
ne spoznati da svatko ima
svoj put i sreću.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču,
ne imati vremena za ljude kojima si potreban,
ne razumjeti da ono što ti život daje, to i uzima.

Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živjeti život s pozitivnim stavom,
ne misliti da uvijek možemo biti bolji.

Zabranjeno je ne znati
da bez tebe
ovaj svijet ne bi bio isti.

 

Alfredo Kuervo Barero

Potraga za izgubljenim mirom

20180318_095827
Kopaonik, mart 2018.

„Pitate me za put, zamoreni trkači?
K čemu jurite, sinovi čovečji? Kad bi znali, k čemu hodite, znali bi i put.
Bezbrojne su mete vaše, zato su vam i putevi bezbrojni.
Sudarite se i proklinjete jedan drugog, zato što vam se putevi sudaraju.
Neka vas je koliko trave na zemlji, nećete se sudariti, ako imate jednu metu i jedan put. I usta vaša osušiće se od proklinjanja.
Oni što traže život i istinu, imaju jednu metu i jedan put. Meta im pokazuje put, kao što se sunce pokazuje svetlošću. Zaista, ko se skrije od sunca, izgubiće i metu i put, i uzalud će se bacati po mraku tamo i ovamo.

Ne puštajte se na puteve svojih misli, jer one vas vode jedna drugoj, i izvan sebe ne znaju ni mete ni puta.
Ne puštajte se na puteve svojih uobraženja, jer oni vas zamamljuju uravnanim koritima, dok iznenadno ne ponore pod zemlju.
Ne verujte svojoj duši dok god vam ona ukazuje na meso, u koje se obukla, kao na metu i put. Da li je ikoga do sad odeća vodila putem?
Put carstvu blaženstva ne nalazi se, i ne pokazuje se, i ne preseca se. On se rađa u duši onda, kad se u njoj rađaju život i istina. Rode li se život i istina u duši vašoj, radujte se i veselite se, jer je i put rođen.

Spasavaj se dok božanska luča gori nad tobom. Jer kad ode od tebe, nestaće te kao što nesta, gle, i igrajućeg meseca na dnu jezera.“

– Molitve na jezeru LVIII, Sveti vladika Nikolaj Velimirović

Nijanse

‘Ne podnosim nostalgiju, normalnost, zlobu, hiperaktivnost,
bulimiju, ljubaznost, setu, žalost, inteligenciju i glupost, uobraženost, mirenje sa sudbinom, stid, drskost, simpatičnost, dvostruku igru, nebrigu, zloupotrebu moći, nepodesnost, sportsko
držanje, dobrotu duše, religioznost, hvalisanje, ljubopitljivost
i ravnodušnost, glumatanje drame, stvarnost, krivicu, minimalizam, trezvenost i prekomernost, opšta mesta, lažnost,
odgovornost, lakomislenost, uzbuđenje, mudrost, odlučnost,
samosažaljenje, neodgovornost, ispravnost, suvoparnost, vedrinu, lakomislenost, pompeznost, neophodnost, ljudsku bedu,
saosećanje, sumornost, predvidljivost, nesavesnost, zavodljivost,
užurbanost, mračnjaštvo, nemarnost, sporost, osrednjost,
brzinu, neizbežnost, amaterizam, profesionalizam, opisivanje,
automobilizam, autonomiju, zavisnost, eleganciju i sreću.
Ne podnosim ništa i nikoga.
Ni sebe samog. Naročito ne sebe samog.
Samo jednu stvar podnosim.
Nijanse.

Radost

Radujte se kada i nije vreme radovanju.

Ne cekajte tren za radost.

Radujte se snegu kao petogodisnje dete

Radujte se visibaki iako joj vreme nije

Radujte se maminom smehu

Radujte se tatinim pricama

Radujte se crvenim cipelama

Radujte se davno ostvarenim željama

Radujte se zagrljaju

Radujte se dobrom vinu

Radujte se novom danu

Radujte se piti sa višnjama

Radujte se tufnastoj ‘aljini

Radujte se njegovom pogledu

Radujte se nebu, pticama, konjima

O braku 

  IGRA JEBANJA

  

zaista je užasno 

biti u krevetu 

noćima i noćima 

sa ženom 

koju više ne želiš da jebeš. 



one stare, ne izgledaju više 

tako dobro – čak počinju da 

hrču, gube živahnost. 

okreneš se ponekad u krevetu i 

tvoje stopalo dotakne njeno –

bog te, odvratno! – 

a noć je napolju 

iza zavesa 

i zamandaljuje vas 

u zajedničku grobnicu. 



ujutro podješ u 

kupatilo, prolaziš hodnikom, 

govoriš besmislice; jaja se prže, 

startuju motori. 



ali jedno naspram drugog 

sede dva stranca 

guraju tost u usta i peku 

zlovoljnu glavu i utrobu 

vrelom kafom. 



u deset miliona mesta u Americi 

svuda je isto – 

bajati životi što se medjusobno 

podupiru 

i nigde izlaza. 



ulaziš u kola i voziš na posao, 

a tamo su novi stranci, uglavnom 

nečiji muževi i žene 

pod giljotinom posla, 

koji flertuju, šale se i štipkaju, 

ponekad se i kresnu – 

kod kuće to ne mogu 

– a onda vožnja natrag 

i čekanje na Božic, nedelju ili 

bilo šta.

Bukowski

Nema hrabrosti bez ludosti

 

Biti hrabar i reci NE ljudima koji te vole, imati snage suprostaviti se najmilijima,

otici od njih ali vratiti se sebi

Imati hrabrosti reci DA kada je samo on/ona pored tebe, suprostaviti se celom svetu, ostati otporan na uvrede o veri i razlikama koje mozete uociti vremenom.

 

Porodice ce reci NE dok  izgovarate DA.

Usuditi se!!!!

Reskirati!

Voleti!

Pocetak mesovitog zivota sa mastovitim mislima.

13723991914_518a4cac69_b.jpg

Grad kao nacin zivota 

​’Beograd nekad i sad. Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, nacin zivota, ugao gledanja na stvari. Ako cemo posteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljnoj sleze ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan. Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego vecno nastaje, dogradjuje se i oporavlja. S jednog kraja nice i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se krece i talasa, nikad ne miruje i ne zna sta je spokoj i tisina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima…  
…dosavsi, nadjoh najkrasnije mesto od davnine…

#dorcol