Dioptrija duše

 

– Gde si do sada?
– Uvek sam za tebe bila tu.
– Ali, nisam te video.
– Zato što nikad nisi gledao onako kako treba.
– Mislio sam da jesam.
– Znam, svi su tako mislili.
– Koji svi?
– Ovih nekoliko pre tebe, pred kojima sam stajala pre svog Uvek za tebe. Dešavalo mi se da pomislim da sam ispred pravog.
– I?
– Pa, ništa… nisu me primetili.
– Niko pre mene?
– Niko, a nije ni trebalo, to je bio moj put da bi Uvek za tebe počelo.
– Znaš li šta mi je u svemu ovome čudno?
– Šta?
– Ja i nemam baš neki vid. Mojim očima su potrebna nova stakla, nikako da odem na pregled.
– Ko priča o očima?
– O čemu pričamo?
– O dioptriji.
– Pa, rekao sam.
– O dioptriji duše.
– Duše?
– Da, bio si velikodušan prema svima i to je u redu, ali si za sebe ostavio samo kratkodušnost. Sada je sve dobro. Sada smo je izoštrili. Zajedno.